Error message

  • Notice: Trying to get property of non-object in user_node_load() (line 3501 of /home/kreativn/public_html/modules/user/user.module).
  • Notice: Trying to get property of non-object in user_node_load() (line 3502 of /home/kreativn/public_html/modules/user/user.module).
  • Notice: Trying to get property of non-object in user_node_load() (line 3503 of /home/kreativn/public_html/modules/user/user.module).
  • Notice: Undefined offset: 1 in user_node_load() (line 3501 of /home/kreativn/public_html/modules/user/user.module).
  • Notice: Undefined offset: 1 in user_node_load() (line 3502 of /home/kreativn/public_html/modules/user/user.module).
  • Notice: Undefined offset: 1 in user_node_load() (line 3503 of /home/kreativn/public_html/modules/user/user.module).

"Креативно детињство"

КРЕАТИВА ДАРОВАЛА "ДЕЦУ У ЛУЖНИЦИ"

Удружење грађана Креатива је на седници УО од 10.маја 2011., одлучило да подржи фестивал дечјег стваралаштва "Деца у Лужници" у виду наградног фонда.

Мисија Удружења КРЕАТИВА јесте упоран рад на постизању подршке надлежног министарства и локалне заједнице за увођење креативног образовања у наставни и ваннаставни процес. Кроз примере властитих креативних активности будимо креативну свест учитеља, афирмишемо еколошке и етнолошке вредности и подстичемо и негујемо креативне идеје ученика. Младим генерацијама отварамо нове просторе за размишљање и подстицање њихове стваралачке активности, а све са циљем омогућавања функционалног и квалитетног школовања и креативног детињства. Управо, из наше мисије, проистекла је жеља да одговоримо на позив организатора овог фестивала, тако да је представник на XII међународном фестивалу, био Дејан Петровић из Власотинца, који је уручио награде учесницима манифестације.

Наградни фонд УГ Креатива за победнике овог фестивала су три викенда у мотелу Кондир у Бањи Врујци и шест књига, а одлучено је да награде буду распоређене на следећи начин:

Један викенд и једна књига за 1. награду: Јована Арнаут, ОШ"Србија" Пале
Један викенд и једна књига за 2. награду: Дамјан Кузмановић, ОШ "Бранко Ћопић", Б.Лука
Један викенд и једна књига за 3. награду: Милош Тутњевић, ОШ "19. април, Дервента
Једна књига за 1. награду: Арсић Анђела, ОШ "3. октобар" Бор
Једна књига за Посебна награду: Анђела Игић, ОШ "Цар Константин" Ниш
Једна књига за Посебну награду: Софија Миладиновић, ОШ "Димитрије Прица" Доња Брњица – КИМ

Са надом да је наш скромни наградни фонд обрадовао најмлађе учеснике овог фестивала, желимо успешан раст и развој ове дечје манифестације, на радост њених најмлађих учесника.

Бања Врујци, 10.5.2011. УО УГ Креатива


Vrujačko poselо
Sajam turizma, Beograd, 26. 2. 2011. 
Prezentacija projekta „Kreativna etno-eko škola“ Banja Vrujci, 2011. 


Učesnici: članovi grupe „Kreativno detinjstvo“ koje deluje pri UG KREATIVA 
1.razred: Sara Bogdanović, Marija Ignjatović i Sandra Vujičić 
2. razred: Aca Milić 
3. razred: Stefan Milić, Nevena Milić i Iris Anđelić 
7. razred: Jelena Ašanin, Milica Ilić i Marko Lazarević 
8. razred: Milica Strainović 
3.razred srednje škole: Marko Dragojević 


(Gradski ambijent; U pozadini se čuje jača muzika, četiri učenika starijih razreda sede u kafiću, razgovaraju, na stolu su 4 čaše i 4 flaše coca-cole, mobilni telefoni, devojčice doterane za izlazak;) 

Marko: Devojke, završi se i ova školska godina! Šta planirate ovog leta? Gde ćete na odmor? 
Milica: Ja se dvoumim između Grčke i Dubrovnika! Ne znam! (prepotentno) 
Andrijana: Meni je more više dosadilo! Ja bih nešto novo, ali ne znam gde bih!. Čula sam da je odličan odmor na selu. Kažu da je seoski turizam totalno in! (nesigurno, strahujući od reakcije) 
Jelena: Hej, pa naravno da je in, ja sam bila prošle godine i pričala sam vam o tome samo nije imao ko da me čuje! 
Milica: Selo, pa in!!! Bljak! Gde ti to pade napamet? Šta si tamo radila majke ti!? 
Marko: Daj! Nemojte mi pričati o selu, bio sam prošle nedelje kod tetke, nema mreže, o internetu da maštaš, smorio sam se! 
Jelena: Ja se ne bih složila sa vama! Bila sam prošle godine u jednoj etno – eko školi i fantastično sam se provela. Saznala sam i doživela toliko toga novog. A tek domaćini, gostoprimstvo i druženje, luuudiloooo! Hrana, njam-njam! 
Marko: Da, vidi se da ti je prijalo, buc-buc (podsmešljivo) 
Andrijana: Hajde, dosta vi, daj da čujemo kako se Jelena provela na tom selu, baš me interesuje! 
Milica: Da, šta si to na primer saznala i doživela? (podsmešljivo) 
Jelena: Pa, evo da vidite fotke koje sam fotkala (vadi telefon da pokaže, a na video-bimu se smenjuju slike). 
Jelena: Evo, vidite ovo zeleno prostranstvo. Sloboda, nesputanost, širina, a kad sam se vratila u stan, osećala sam se kao ptica u kavezu. 
Andrijana: Vauu! Kako su vam dobri kostimi! Gde ste ovo bili! 
Jelena: Jedna od aktivnosti etno – eko škole bila je etno karneval. Sami smo pravili maske. Ja sam bila gorska vila. 
Marko: Da nisi bila vila Raviojla! Vilo Raviojla mojaaa, ja bih bio ljubav tvoja! (ustaje i repuje) 
Milica: Šta je ovo! Kakav je ovo bazen! Hoćeš reći da ti seljaci imaju bazen! Mora da si se slikala negde u Beogradu! 
Jelena: Bože, Milice, kako si ti neobaveštena, a ceo dan si na netu. Naravno, da imaju bazen.Uživali smo, kupali se, sunčali, spuštali se niz tobogan! 
Milica: Ma daj, ložiš me! Moram priznati da me je ovo iznenadilo! 
Andrijana: Pogledajte kako je slatko jagnje. Joj, kako bih ja volela da pomazim neku domaću životinju, a ne samo da ih gledam u zoološkom vrtu onako zatvorene. 
Jelena: Ne samo da sam ga mazila, nego sam ga i hranila. 
Marko: E, jadno to jagnje koje si ti hranila. Vidim ja da je žgoljavo, ccc ccc. 
Jelena: Marko, ne izmotavaj se! E, ovde smo na kul radionici srpskog jezika. 
Marko: Srpski jezik pa kul! Toga mi je pun kufer-kao što kaže moj deda iz Latkovca. Kad pomislim na srpkinju, već mi nije dobro, a tebi kul. 
Milica: Ja onda već znam da neću ići u tu selendru da se smaram, u sred leta, srpskim jezikom! 
Jelena: Ma, šta vam je! Nije to kao u školi. Nema ocenjivanja, ispitivanja, školskog zvona. Mene to podseća na školu iz moje mašte. Učiš, a igraš se, radiš, opet se igraš, misliš da se igraš, a ispostavi se da si učio. 
Milica: Ma, ne loži nas! Zar i to postoji? Pa, dobro da zaključimo: ima prostranstva za šetnju i trčanje? 
Jelena: Ima koliko hoćeš! 
Marko: Ima li net? Hoću li biti dostupan! Ostaviće me devojčica! 
Jelena: Naravno, i internet, i mail, i facebook, i chat, i mobilni! 
Andrijana: Ma, dajte, šta će vam net pored onakvih bazena! 
Milica: Jelena, reci ti meni još jedno, ima li tamo dobrih frajera? 
Jelena: Još pitaš! O ovoj temi ću ti nasamo pričati! (šapuće joj) 
Milica: Onda idemo u to selo, pa šta bude, bude! (skače oduševljena) 
(Viču naizmenično i istrčavaju u garderobu) Ura! Kupanjac!, Livada! Nebo! Selooooo, dolazimo ti!!! 

(Muzička zavesa (Oj Moravo). Na scenu izlazi osmoro mlađe dece u narodnim nošnjama sa oslikanim detaljima narodnog veza na licu i rukama; razgovaraju i uređuju prostor: ređaju stolice, stavljaju trpezu, hleb i so na trpezu i bokal i čaše za sok od zove -Stefan, Nevena, Iris) 

Aca: Kad stiže autobus sa gostima? 
Stefan: Samo što nije. Jesmo li sve pripremili? 
Marija: Jesmo. Evo ih stižu! 
(Marko, Jelena, Milica i Andrijana ulaze na scenu turistički obučeni, sa rancima na leđima, kačketima.) 

(Stefan uzima bokal sa stočića, Sara poslužavnik sa pogačom, stanu ispred ostalih dok oni stoje u njihovoj pozadini i pripremaju čaše za zdravicu) 

Stefan: Dragi gosti, dobro došli! U prirodi zdravi bili. Mnogo čuli i videli. 
Sara: Zdravi, živi i veseli bili. Imali, davali, po dobru se poznavali. 
Aca: Hrabri bili kao vukovi, uz brdo brzi kao zečevi. Mudri, lukavi kao lisice, a vredni kao bubice. 
Marija: Sve vas pozdravlja seosko, poljsko cveće, zečevi, travke i razno drveće. 
Stefan: U vaše zdravlje, evo, svi mašu, a ja za pozdrav ispijam čašu. Sok je od zove iz kuće ove. 
SVI: Živeli! 

(Nevena i Iris sipaju sok u čaše i služe goste. Deca-turisti glume iznenađenje dočekom) 

Marko: Hvala, hvala! Kako je čudan ukus švepsa! (svi se smeju) 
Jelena: Glupsonu jedan! To nije šveps, već sok od zove! Jesi li razumeo! Z-O- V-E! 
Marko: Koga bre zove! 
Jelena: Zova nas zove da je beremo. Sutra te vodimo i pokazaćemo ti daj beli, mirisni cvet! 
Marko: Uh, Cvetuljo moja! (šarlatanski pokriva svoje neznanje) 
Milica: O, Marko, ti znaš te seljačke izraze!? 
Andrijana: Milice, kako si nepristojna. Ne kaže se seljački, već seoski izrazi, jer ljudi koji žive na selu su seljani, a oni koji ne znaju da se ponašaju, tako kao ti, oni su seljaci. Eto, da znaš, seljanko jedna! 
Milica: O.K, Andrijana, kapiram, ljanse nije ljakse. Pošto me je ova ukusna pogača okrepila, a zovin sok osvežio, hajde da čujemo naše male ljanse. 
Jelena: Naše nove drugare, Milice !? 
Milica: Šta se tripuješ? Priznajem da su cool! Idemo drugari!!! 

(Guslar STEFAN sedi za stočićem i svira gusle) 
Drugari naši, počujte sada; Kako na selu drugarstvo vlada; 
Ljudi se vole, slažu se deca; Trči se, ore, seje i peca; 
Priroda, cveće, livade, reke; Potoci, šume, njive daleke; 
Sve će vam biti lako i blizu; Ako prođete na našem kvizu. 

Svi turisti: KVIZU!!! 

Marko: O čemu ovaj mali gusla? 
Jelena: Kakvom sad kvizu? 
Svi domaćini: Kviz-propusnica u ETNO-EKO ŠKOLU!!! (sa osmehom) 
Jelena: To nije bilo prošle godine? (iznenađeno, uznemireno) 
Stefan: E ove godine će biti! (izazivački) 
Iris: Ko se nama zlopati kada mora kopati? Svi: L O P A T A 
Tijana: Ko je glavni prolećni faktor vuku ga volovi konji i traktor? Svi: PLUG 
Nevena: S čim se radi svašta, rilja se bašta, obrađuje voće zbog roda i slatkoće? Svi: AŠOV 
Sandra: Drveno telo, gvozdena glava, pred njom beže korov i trava. Svi: MOTIKA 
Marija: Guravo prase sve polje popase. Svi: S R P 
Sara: Zelen zeka na zelenom konju jaše zelena mu kapa do ušiju klapa. Svi: K U K U R U Z 
Iris: Zlatna krunica puna zvezdica. Svi: K L AS 
Marija: Bez kore uđe sa korom izađe. Svi: H L E B 
Svi mali: A sada, da čujemo ko zna više narodnih poslovica! (izazizavački) 
Svi veliki: Narodnih poslovica? (zaprepašćeno) 
Svi veliki: Ispeci pa reci 
Svi mali: U nas ti je, kom opanci tom obojci. 

Veliki: 
-Bez muke nema nauke. 
-Bolje prijatelj blizu nego brat daleko. 
-Svoja kućica, svoja slobodica. 
-Po jutru se dan poznaje. 

Mali: 
-Ko leti hladuje zimi gladuje. 
-Prijatelj se u nevolji poznaje. 
-Bez alata nema zanata. 
-Ko radi ne boji se gladi. 

Veliki 
-Drži ga ko malo vode na dlanu. 
-Tiha voda breg roni. 
-Na mlađima svet ostaje. 
-Nije zlato sve što sija. 

Mali: 
-Zrno po zrno-pogača, kamen po kamen-palača.. 
-Ko rano rani dve sreće grabi 
-U ratara crne ruke, a bela pogača. 
-Što poseješ to ćeš i požanjeti. 

Veliki: Jesmo li dobili propusnici za etno-eko školu? 
Svi mali: Postali ste članovi etno-eko škole! 
Svi veliki: Jeeeee 

Marko D.: Muzička zavesa-harmonika 
Stefan: Joj, što volem pa volem, sa dva vola da orem. 
Marko: Harmonika 
Aca: Joj, što volem pa volem, da livade kosim i plastove nosim. 
Marko: Harmonika 
Stefan: Joj, što volem pa volem, da ovce napasam i goveda napajam. 
Marko: Harmonika 
Aca: Moj deda ore pored vinograda, brazda preko brazde, pada li pada. 

SVI veliki: Man se, Aco, njive i oranja, nama treba šetnje i pevanja. 

(Marija seda za stočić, uzima ćilim i imitira vez, pored nje nailaze Stefan i Aca sa frulama u ruci; 
Harmonika-pratnja) 

Aca: Šta to radiš lepa Maro, šta to radiš, Maaroooo? 
Marija: Vezem ćilim Jovo, vezem ćilim lepi Jovo, vezem ćilim, Joovoooo. 
Aca: Kome ćeš ga Maro, kome ćeš ga lepa Maro, kome ćeš ga Marooo? 
Marija: Tebi i meni, Jovo, tebi i meni lepi Jovo, tebi i meni Jooovoo! 

Užičko kolo, Marko Dragojević-harmonika 

Jelena: Lako ti je žito žeti…. Svi: Odreži pa baci / pokret / 
Jelena: Lako ti je ovce čuvat…. Svi: Digni se pa vrati / pokret / 
Jelena: A još lakše mleko piti… Svi : Zini a ne žvaći / pokret / 
Jelena: Još je lakše kolo igrat….. Svi: Skoči pa korači. / pokret / 

Kolo „Što se nisi očešljala“, Marko Dragojević-harmonika 

Autori scenarija: 
Dušica Bojović, pisac 
Željka Lukić Radojičić, učiteljica 
Olivera Petrović, pedagog
Katarina Čarapić, prof.srpskog jezika